Trnjina (Prunus spinosa) je biljka koja pripada rodu šljiva i porodici ruža. U našem jeziku je još poznata pod nazivima: trnavka, trnula, crni trn, divlja šljiva, mačja šljiva, itd. Raste po šumama i pašnjacima Evrope, Severne Amerike, Novog Zelanda, zapadne Azije i severozapadne Afrike.
Njeno stablo može da dostigne visinu od 6 m i starost od 40 godina. Ima male listove, a iz cveta se razvijaju plodovi u vidu koštunjavih bobica prečnika do 1,5 cm. Sakupljali su ih ljudi mlađeg kamenog doba, a za njihovu lekovitost su znali stari Grci i Rimljani.
Ukoliko se jedu u svežem stanju, trnjine izazivaju skupljanje usta pa je bolje od njih napraviti sok, sirup, džem, kompot, liker, vino, rakiju, sirće, itd. Od sušenih plodova se pravi čaj, a takođe cvet i kora sa korena se smatraju lekovitim delovima. Trnjine imaju primenu i u kozmetici jer se od njihovog ekstrakta pravi ulje za kožu koje se koristi u aromaterapiji. U Francuskoj se mariniraju i koriste umesto maslina. Ranije nije bilo moguće zamisliti zimnicu bez nekog proizvoda od trnjina.
Recept
Uticaj na zdravlje
Pošto je trnjina u našoj ishrani zapostavljena, trebali biste da pravite sok jer vam može pomoći u sledećim situacijama:
- reguliše rad organa za varenje;
- leči opstipaciju jer ima blago laksativno dejstvo;
- pomaže kod groznica i promena na koži;
- leči bolesti disajnih organa;
- smiruje kašalj;
- pročišćava krv;
- doprinosi lečenju žutice;
- jača imunitet;
- pomaže kod mršavljenja;
- pospešuje znojenje;
- smanjuje lučenje želudačne kiseline;
- čisti organizam od štetnih i toksičnih materija.
Trudnice bi trebale da se posavetuju sa lekarem jer se sokovi od nakiselog voća, generalno, ne preporučuju u trudnoći. Svi ostali mogu konzumirati pola litra soka dnevno, a posebno ljudi čija su pluća često izložena duvanskom dimu ili nekom drugom vidu zagađenja.
Nutritivne informacije
Sok od trnjina se koristi i kao lek jer sadrži: vitamin C, pektin, tanin, smolu, vodu, glukozu, fruktozu, jabučnu i druge organske kiseline.