Ruža (Rosa) je drvenasta biljka iz porodice Rosaceae. Raste u obliku žbuna, ima trnje, a najčešća boja cvetova je crvena. Gaji se, upravo, zbog tih cvetova koji imaju lep miris, ukrašavaju enterijer i eksterijer, a sve češće se koriste u kozmetici, medicini i kulinarstvu. Rod Rosa obuhvata oko 100 vrsta, a u država bivše Jugoslavije uspijeva preko 20.
U kozmetici se upotrebljava eterično ulje ruže koje se dodaje preparatima za negu tela. U kulinarstvu je sve više zastupljena pa se pripremaju sokovi, sirupi, likeri, rakija, slatko, džem, ratluk, i druge poslastice. U medicini je nepravedno zapostavljena, a najviše se koristi za čajeve i pravljenje lekova koji pomažu kod raznih tegoba.
Ruža je oduvek bila simbol velikih ljubavi i strasti pa ju je i Kleopatra koristila tako što je svoju spavaću sobu prekrila laticama da bi zavela Marka Antonija. Konfučije je bio opčinjen ovim cvetom i u biblioteci je imao 600 knjiga o njegovom uzgajanju. Napoleonova Žozefina je u ružičnjaku dvorca Malmezon imala oko 250 vrsta. Neiscrpna je inspiracija pesnicima, slikarima i drugim umetnicima. Stari Rimljani su znali za njenu lekovitost i verovali su da leči preko 30 bolesti.
Recept
Uticaj na zdravlje
Osim što ima predivan miris, ukus i boju, po narodnoj medicini sok od ruže je i lekovit jer:
- jača srce;
- pomaže u lečenju plućnih bolesti;
- pročišćava krv, jetru i bubrege;
- pomaže organizmu da se opusti i umiri;
- pozitivno deluje na izgled i zdravlje kože, kose i noktiju;
- otklanja glavobolju;
- pomaže u lečenju dijareje;
- reguliše rad organa za varenje;
- ublažava simptome prehlade i bolnih menstruacija;
- eliminiše neprijatan zadah iz usta.
Nutritivne informacije
Sok od ruže je bogat: vitaminom A, vitaminom B3, vitaminom C, vitaminom D, vitaminom E, taninom, limunskom, jabučnom i vinskom kiselinom, itd.
Kao i sa ostalim namirnicama, ni sa ovim sokom se ne sme preterivati. Dovoljno je dnevno popiti oko pola litra ili dve čaše sirupa razblaženog vodom. Ruža ne izaziva alergije i nije poznato da uzrokuje nuspojave.