Dinja (Cucumis melo) je jednogodišnja biljka, koju jedni smatraju voćem, a drugi povrćem. Plod je ovalnog oblika dužine do 20 cm i težine do 2 kg. Unutrašnji deo se koristi u ishrani, a takođe su zdrave semenke i koren.
Od dinje se prave sokovi, kompoti, marmelade, voćne salate, itd. Služi se kao hladno predjelo uz pršut i dodaje se jelima sa piletinom i morskim plodovima.
Mišljenje o njenom poreklu je podeljeno pa se ne zna da li potiče iz Azije ili Afrike. U Kini je bila poznata 1000 godina p.n.e. Antički lekar Hipoktat je ljudima sa lošim varenjem savetovao da pre obroka pojedu krišku dinje prelivenu vinom. Egipćani, Rimljani i stari Grci su dinju smatrali poslasticom, a prvi koji su je intenzivno gajili su bili Francuzi.
Recept
Uticaj na zdravlje
Sok od dinje je veoma zdrav jer pomaže u sledećim situacijama:
- poboljšava vid;
- neguje ten;
- štiti od kardiovaskularnih bolesti;
- usporava starenje;
- smanjuje nadutost stomaka;
- snižava visok krvni pritisak;
- podstiče rad bubrega;
- uklanja štetne materije iz organizma;
- blagotvorno deluje na nerve;
- organizmu nadoknađuje izgubljenu tečnost i minerale;
- uklanja upale žučnih i mokraćnih puteva.
Preporučuje se svima, a posebno osobama koje imaju neki od navedenih problema. Pošto ima jako malo kalorija, sok smeju da piju i osobe koje su na dijeti. Dijabetičari bi trebali da se posavetuju sa lekarom i, svakako, da izostave zaslađivač.
Nutritivne informacije
Sok od dinje, pored vode, sadrži i mnoge druge korisne sastojke kao što su: vitamin A, vitamin B, vitamin C, tiamin, niacin, pantotenska kiselina, limunsku kiselinu, eterično ulje, flavonoide, folate, gvožđe, magnezijum, bakar, kalijum, magnan, fosfor, biljna vlakna, itd.