Zova (Sambucus nigra) je višegodišnja drvenasta biljka koja raste kao grm. Ima sitne cvetove intenzivnog mirisa iz kojih se razvijaju bobice crne boje. Lišće, kora i koren zove se beru u proleće, cvetovi u junu, a bobice krajem leta. One se ne jedu u sirovom stanju, već se od njih kuva kompot i džem. To su jedini jestivi delovi zove, dok su svi ostali otrovni. Od cvetova i listova se prave sokovi, sirupi i čajevi.
Zova raste u Evropi, severozapadnoj Africi i jugozapadnoj Aziji. U mitologiji važi za drvo gde žive vile i veštice. Stari Prusi su verovali da njihov bog Kait, bog zemlje, živi ispod zovinog drveta. U Tirolu je bilo toliko poštovano da su ljudi skidali kapu kada su prolazili pored njega. U Bibliji piše da se Juda obesio o zovu i za nju je dugo važilo da donosi nesreću.
Osim u medicinske svrhe, koristi se i u prehrambenoj industriji za popravljanje boje.
Recept
Uticaj na zdravlje
Osim predivnog ukusa, sok od zove je veoma zdrav i pomaže u sledećim situacijama:
- otklanja simptome prehlade i snižava telesnu temperaturu;
- opušta mišiće;
- reguliše rad bubrega i bešike i leči upale mokraćnih kanala;
- pozitivno deluje na kosti i eliminiše bolove u njima;
- olakšava disanje;
- ublažava pušački kašalj;
- pojačava mokrenje i znojenje pa ubrzava gubitak telesne težine;
- jača nerve i opušta organizam posle stresnih situacija.
Trudnice i dojilje ne bi trebale da ga konzumiraju. Dijabetičarima se preporučuje da stave duplo manje meda i, naravno, da se konsultuju sa lekarom.
Nutritivne informacije
Zova je veoma lekovita biljka koja, uprkos tome što nam je dostupna, se ne koristi mnogo u ishrani. Sok od zove sadrži sledeće sastojke: vitamin B, vitamin C, gvožđe, natrijum, kalijum, flavonoide, glikozide, hlorogensku kiselinu, pektine, tanine, voćne kiseline, etarska ulja, šećer, itd.