Kajsija (Prunus armeniaca) je koštuničava voćka koja pripada rodu Prunus. Raste kao žbun ili nisko drvo u predelima gde vlada mediteranska klima. Plod je koštunica žute do narandžaste boje koja izgledom podseća na breskvu. Unutar koštunice se nalazi seme koje se u ishrani koristi za pravljenje ulja i likera ili kao zamena za bademe. Kajsija se jede sirova, ali takođe se od nje spremaju sokovi, kompoti, džemovi ili se dodaje u peciva i kolače. Suva kajsija je veoma cenjen i skup proizvod koji se koristi i kao lek.
Kajsija vodi poreklo iz srednje Azije i severoistočne Kine. Dugo se smatralo da potiče iz Jermena pa joj je naziv bio jermenska šljiva. 70. godine p.n.e. Rimljani su je doneli u Evropu.
Recept
Uticaj na zdravlje
Kajsija je veoma zdravo voće, a u ishrani se koristi i plod i koštica. Iako se sok ne konzumira često jer malo kisi, koristan je za sledeće stvari:
- poboljšava vid;
- pomaže u regulaciji holesterola;
- poboljšava elastičnost zidova arterija;
- reguliše rad organa za varenje;
- koristi se kao diuretik, laksativ i antioksidans;
- pospešuje rast, razvoj i obnovu kostiju i oštećenih tkiva;
- nadoknađuje izgubljenu tečnost, vitamine i minerale;
- poboljšava funkcije mozga;
- smanjuje nadutost.
Nije preporučljivo piti više od pola litra soka dnevno jet može doći do trovanja.
Nutritivne informacije
Sok od kajsije ima mnogo lekovitih sastojaka, a neki od njih su: beta karoten, likopen, terpen, limunsku kiselinu, vitamin A, vitamin B2, vitamin B3, kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, natrijum, sumpor, biljna vlakna, biljne masti, biljne hormone, mineralne soli, skrob, proteine, belančevine, ugljene hidrate, celulozu i šećer.