Ruzmarin (lat. Rosmarinus officinalis, engl. Rosemary, nem. Rosmarin) je višegodišnja biljka iz porodice Laminaceae kojoj pripadaju nana, žalfija, majčina dušica, lavanda, itd. Njegovi drugi nazivi su: rozmarin, lužmarin, žmurod, zimorad, i sl.
Poreklom je sa Mediterana, a vremenom je počeo da se gaji u SAD-u i Meksiku. Na Balkanskom poluostrvu ga najviše ima u primorju i na ostrvima gde uglavno raste kao samonikla biljka.
Visina ovog grma može biti od 1-3 m. Ima igličaste listove čija je dužina 2-3 cm. Njihova boja sa gornje strane je tamnozelena, a sa donje sivobela. Imaju jak miris i gorak ukus. Cvetovi su ljubičastoplavi i krhki.
Biljka cveta dva puta godišnje, u aprilu i junu. Odgovaraju joj topla leta i zemlja koja je bogata kalcijumom. Ne podnosi niske temperature i ne zahteva mnogo vlage.
Cvetovi se beru u aprilu i maju, a listovi tokom leta. Seme sazreva od avgusta do oktobra. Cvetovi, listovi i grančice ruzmarina se vezuju u snopiće i suše se na promaji i u hladu. Preporučuje se da se čuvaju u dobro zatvorenim posudama i na mračnim mestima.
Najpoznatiji proizvod koji se dobija od ove biljke je ruzmarinovo ulje koje važi za jedno od najpopularnijih eteričnih ulja. Ono nastaje destilacijom listova i koristi se u medicinske i kozmetičke svrhe. Sastojak je parfema, šampona i sapuna.
Od ruzmarina se može praviti kupka koja osvežava organizam. Mladice zelenog ruzmarina se prelivaju belim vinom i dobija se napitak koji poboljšava raspoloženje. Postoji i med od ruzmarina koji je veoma zdrav.
Biljka ima primenu u mediteranskoj kuhinji gde se upotrebljava kao začin. Stavlja se u salate, povrće, meso, ribu i meke sireve. Ulazi u sastav začinske mešavine pod nazivom provansalska trava koju još čine origano, timijan, majoran i čubar.
Ruzmarin se pominje u starogrčkoj i rimskoj mitologiji. Bio je posvećen boginji Afroditi, a kasnije je postao simbol vernosti, braka, ljubavi i smrti. Svatovi su se njime kitili jer se verovalo da, zahvaljujući jakom mirisu, odvlači pažnju zlim silama. Ovaj običaj se i dan-danas zadržao.
Lekovitost i zdravlje
Osim eteričnog ulja, listovi, cvetovi i grančice ruzmarina sadrže smolu, tanine, saponine, amar, mangan, gvožđe, kalcijum, bakar, magnezijum, vitamin A, kompleks vitamina B, vitamin C, itd. Od njih se pravi čaj koji ima sledeće blagodeti:
- poboljšava priliv krvi u mozgu što pozitivno utiče na koncentraciju, pamćenje i očuvanje moždanog tkiva (zbog toga se posebno preporučuje studentima i onima koji pate od demencije);
- pomaže kod slabe cirkulacije pa bi trebali da ga konzumiraju ljudi koji se slabije kreću;
- kao prirodan analgetik otklanja glavobolju, zubobolju, ublažava lakši oblik reume i artritisa;
- pomaže u borbi protiv bakterijskih i virusnih infekcija pa uklanja afte iz usta;
- poboljšava oralno zdravlje i eliminiše loš zadah;
- pošto je bogat vitaminima i mineralima, jača imunitet organizma;
- pospešuje izlučivanje mokraće i žuči;
- kao diuretik pozitivno utiče na probleme sa crevima kao što su zatvor ili dijareja;
- ublažava menstrualne bolove i simptome predmenstrualnog sindroma;
- pomaže u lečenju problema sa želucem (nadimanje, gorušica, otežano varenje, itd.)
- omogućava da se iz hrane iskoriste najvažniji sastojci pa se preporučuje onima koji drže dijete;
- reguliše krvni pritisak, naročito ako je nizak;
- jača nervni sistem;
- pomaže u borbi protiv depresije i stresa;
- doprinosi lečenju anemije i otklanja umor;
- pomaže u lečenju bolesti jetre i bubrega i poboljšava njihovu funkciju;
- poboljšava vid;
- poboljšava potenciju kod muškaraca;
- pomaže u lečenju hemoroida;
- deluje kao prirodni antibiotik pa ublažava simptome prehlade (curenje nosa, groznicu, itd.).
Čaj se koristi i za spoljašnju upotrebu pa se njime mogu tretirati promene na koži kao što su ekcem, osip, i sl. Kosa koja se redovno ispira ovim napitkom postaje jača i tonirana. Poboljšava se njen rast, sprečava opadanje i nastanak peruti. Umivanje čajem ublažava bore na licu i osvežava ga.
Nuspojave i neželjena dejstva
Čaj od ruzmarina ne smeju da konzumiraju trudnice i dojilje. Ne preporučuje se ljudima koji imaju žučne kamence, visok krvni pritisak, neku hroničnu bolest i alergiju na ovu biljku.
U toku dana ne treba unositi više od dve šolje napitka jer može biti toksičan. Ukoliko ga uzimate uveče, može se desiti da će vas mučiti nesanica. Najbolje bi bilo da porazgovarate sa lekarom ili farmaceutom koji će vam reći koliko dugo smete da pijete čaj i koliku pauzu morate da napravite.
Recept: kako skuvati domaći čaj od ruzmarina?
Čaj možete kupiti u filter kesicama, ali ga takođe možete napraviti od biljke koja se gaji u saksiji. Za ovaj napitak se koriste sušeni listovi, a njegov ukus nije naročito prijatan pa ga možete zasladiti medom, stevijom, ili nekim drugim zaslađivačem.
Domaći čaj od ruzmarina (ružmarina)
Sastojci:
- 1 kafena kašika sušenih listova ruzmarina;
- 300 ml vode.
Priprema i korišćenje:
- Sipati vodu u džezvu i ostaviti da proključa.
- Dodati ruzmarin i kuvati još 3 min.
- Poklopiti džezvu i čaj ostaviti 10 min da odstoji.
- Procediti ga i piti dok je topao.
- Ukoliko mu se doda sok od grejpfruta, dobija se čaj za detoksikaciju.
Čajna mešavina protiv ciroze jetre, infektivnog hepatitisa i žutice
Sastojci:
- 30 g ruzmarina;
- 25 g timijana;
- 30 g ruse trave;
- 15 g frangule;
- 2 dl vode.
Primena i korišćenje:
- Dve kafene kašike smese preliti kipućom vodom i promešati.
- Poklopiti posudu i čaj procediti posle 2 sata.
- Piti ujutru na prazan stomak.
